Издвојено

Jesen…

“Jesen je drugo proleće, gde je svaki list u stvari cvet.” – Albert Kami Jesen...to čarobno doba... Mnogi mrze jesen. Kad dođe oktobar, svi nešto kukaju...ona postaje najveći problem „Ta dosadna kiša!“... „Hladno je!“... padaju u depresivna stanja...vesti-prognoza..ježimo se na samu pomisao, kako ćemo po toj „prokletoj“ kiši ići na posao...pobogu! pa nismo od šećera … Прочитајте више Jesen…

Citati…

Издвојено

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko ono bilo. -Ivo Andrić-   I najudaljeniji krajevi večnog leda osete proleće, ma kako kratko.                         … Прочитајте више Citati…

Trenutak srece

Издвојено

Pokazalo je vreme Da nismo povoljno tlo Za mirisno cveće koje Svojim mirisom Privlači lepotu Življenja... Zaobilazimo se U širokom krugu Ko stranci na liniji mržnje Ostavljajući gorku prazninu Kao trag u pesku... Rekla sam Napiši mi pesmu, A znala sam, Da svaki stih Laganim koracima Od nas odlazi... Biću jaka Ne brini... Iako ovi … Прочитајте више Trenutak srece

Slepilo povrsnosti

Издвојено

I tako...znam da ću uspeti.... Ako stignem do prepreke, zaobići ću je...slediću svoj cilj, istrpeti sve i pobediću svoju slabost...a onda ću pogledati u nazad i nasmešiti se svim tim zlim, bezdušnicima i zahvaliti im se... Svi se mi rađamo bezgrešni, čisti u dušama našim...neiskvareni...ako samo malo zavirimo u nečiju dušu, videćemo gomilu karakternih osobina...ali … Прочитајте више Slepilo povrsnosti

Mogli smo,a nismo…

Издвојено

Nikada se neću zapitati… šta sam ja to na tebi zavolela i šta mi je to sve trebalo…? Ali ipak to pitanje me proganja… Kao senka na mesečini…kao zujanje u ušima kad te zaboli glava… Kad promislim malo bolje, to i nije toliko važno jer, nikada neću žaliti za vremenom koje smo “proveli” slušajući jedno … Прочитајте више Mogli smo,a nismo…

Pismo davno ocekivano…

Издвојено

Da..konačno to pismo...Možda se ne može ni nazvati pismom...više  neko moje razmišljanje ... O čemu? Ne znam ni sama..nemam neku određenu temu, niti konkretno razmišljanje... Danima se osećam nekako praznom, ne bukvalno, jer po ceo dan nešto jedem, slatko...slano..nebitno...samo nek  utoli moju glad...glad...reč  koju mogu uporebiti , kao glad za nečim..nekim... Ali da se vratim … Прочитајте више Pismo davno ocekivano…

Zemlja cuda…

Издвојено

  Znam ..to sam ja.. Kao možda i većina Drugih..ali Znam da ću i dalje Verovati u dobrotu U ljudima.. Verovati u Deda Mraza Ovako detinjasto odrasla... Biću i dalje Alisa U Zemlji Čuda I dvorska luda U Zemlji Nedođiji… Ali ne krijem Da sam jedino verovala Malom Princu I njegovoj ruži Obozavanoj.. Kao Feniks  … Прочитајте више Zemlja cuda…

Da sam…

Издвојено

Da sam ptica,letela bih slobodno...visokoPreko livada i polja... I kao mala sam htelaDa dotaknem kraj neba... Da sam Sunce,Glejala bih dusu svima,Da zlo u njimaOtopi moja vrelina... Da sam kisa,Padala bih neznoDa ne povredimNi leptiru krila... Da sam Mesec,Pokrivala bih svojomSvetloscu usnule duseDa se tame ne boje...Stvarajuci senkuNeznosti...tihu...umirujucu...Dok bi se u nociVeselo igrali sviciStvarajuci svojuIgru … Прочитајте више Da sam…

Trag…

Издвојено

Šetam noću…sama… Ulica me grli hladnom slutnjom, Dok tugu nosim pod teretom mraka… Vetar je u prozore prosuo zimski dah, Ostavljajući trag… Gledam… ne prepoznajem lik taj… Pred zoru sam usnula san zarumenjena vinom, jato belih ptica nad šumskim proplankom… Podigla sklopljene ruke visoko… Ka nebu… I dalje sanjam pticu u letu… Izgubljena sam u … Прочитајте више Trag…

Samo jedan tren….

Издвојено

"Noć je tiha, mirna…Reklo bi se, idealna, sa prelepim zvezdama na nebu, u kojim vidim tvoje oči…Ponekad se zapitam, često se zapitam…Ko si mi ti, šta si mi ti… Neko u prolazu, sena koja nestaje, ili ipak…Nešto više, dublje… Jače, intimnije…Da…Sedim, ćutim, razmišljam… gde si sad ti…ko te skriva od radoznalih pogleda…Sedim, ćutim, gledam tvoj … Прочитајте више Samo jedan tren….

To sam ja…

Издвојено

Znam ..to sam ja.. Kao možda i većina Drugih..ali Znam da ću i dalje Verovati u dobrotu U ljudima.. Verovati u Deda Mraza Ovako detinjasto odrasla Biću i dalje Alisa U Zemlji Čuda I dvorska luda U Zemlji Nedođiji… Ali ne krijem Da sam jedino verovala Malom Princu I njegovoj ruži Obozavanoj.. Kao Feniks  Iznikla … Прочитајте више To sam ja…

Bolje da cutim…

Издвојено

Bolje da ćutim I da se klonim velikih reči... Makar gorela kao u paklu. Poštenije je i lutati kao slon po staklu. Bolje da ćutim da ne kvarim što se pokvariti ne može, pa makar do večnosti zurila u pod.. Mnoštvo je toga, do beskraja peče, pamet pametuje, nista ne doreče. Kao da sam rodjena … Прочитајте више Bolje da cutim…

Tako sam umorna…

Издвојено

Тако сам уморна… Уморна од бесциљних лутања… Давања себе, узимања других… Уморна од лажних осмеха, тмурних лица, надања… Ноћи бесаних, снова сулудих… Уморна од страха, давања љубави… Несносних болова који су у души… Желе моје тело, нико љубав да остави… Тешко је време, нешто ме гуши… Уморна од расипања, нагађања… Два света који се у … Прочитајте више Tako sam umorna…

Тог јутра…

Издвојено

Ма колико изгледало чудно тог јутра, и не само тог јутра, време је изгледало будно, умивено маштама изнутра, угрејано осмехом споља, радознало од ужурбаних збиља, скривено у мноштву мирисних биља…. Тог јутра… и око мене је све било будно. летеле су успомене сећања су прилазила узалудно сузе су клизиле утучене, забављале се плачем сете сударала … Прочитајте више Тог јутра…

Uspomena…

Издвојено

Sakrivena tajna duboko Izmedju korica Požutele knjige.. Zapečaćena uspomenama… Čuvaj je ljubavlju Ne dozvoli da je Oskrnave zli  Sklanjajući sitna Zrca prašine Večnosti. . Jednom kad nas Ne bude I negde na polici Zaboravnosti Neko oseti tugu Preturajući po Posivelim knjigama  Prošlosti.. naići će Na ispisane retke Koji će se stopiti Sa osećanjima Nekog.. i … Прочитајте више Uspomena…

D…

Издвојено

Bili smo željni malo topline, bežali od stvarnosti.. iako smo znali da iza zidina našeg postojanja postoji neki drugi svet … Prećutali smo puno toga… nalazili lepotu u nekim malim , samo nama bitnim stvarima… Uz tebe sam naučila da i čekanja mogu biti lepa… Naučila da ne pitam a da puno toga znam… Naučila … Прочитајте више D…

Боже…

Издвојено

Боже ..колико патњеМора да прође даСагори душа изнутра…Нестајем полакоЋутањем ме нема…Боже,Зашто срце до умирања памти…Зашто у  тренуцима не престајеКао на…струјном прекидачу…Боже,Оставио си очи без видаДушу без дрхтајаНевиност без стида…Где сам ја то сталаИли сам можда залутала…Питам се,Колико су високе стенеС којих сам у сумрак пала…Патим и од патње јачеТешим утучени крик…Јер ако крикнемПробудићу покопане спаваче…Тонем..нестајемСве … Прочитајте више Боже…

…Kuda…

Издвојено

Prolazim kroz neki čudan period,Koji bih nazvalaApstrakcijom..Sudaraju mi se savršeni doživljajii grozna iskustva..Sudaraju mi seljubav i mržnja...i ja osećamda sam na nekokvoj raskrsnici, da moram da rešimkojim ću putem da krenem…U jednom pravcu me čekaneizvesnost, nesigurnost i ljubav,u drugommonotonija, laž i prevara,u trećemogromna nepozanica i mukotrpan rad,a u četvrtomsasvim obično ništavilo i plimakoja bi me … Прочитајте више …Kuda…

Prah u noci…

Издвојено

Poklanjam ti svoje misli U ovoj tihoj noći Koja je tamnija nego inače U ovoj tihoj noći jer su sada I reči suvišne Neka ovo ćutanje Učini svoje Neka govori svoja Najlepša dela Koja nikada Ne budu učinjena.. Možda zbog ponosa Koji svaku stvar Deli na dva dela Postavljajući ih na svoja mesta Iako su … Прочитајте више Prah u noci…

Seti se…

Издвојено

Ne... Nije vreme za ljutnju... Mi za sabiranje uspomena... Dogoreva sveća... Nije vreme za kletvu... Ni za otežale trepavice... Nije vreme za isprike, ni na iznenadna priviđanja... Zapeli otkucaji... Nestaće jednom i najdraže slike i uzbuđeno... ono bolno... zadnje... doviđenja... Seti se ponekad svih upitnih reči... Ta zbunjujuća pitanja... Izazivajući osećaj... onaj... Davno poznat... Nasmeši … Прочитајте више Seti se…

Tuga u meni…

Издвојено

....ponekad u sebi pronađem hiljadu bistrih izvora i otvorim se...dozvolim slučajnim prolaznicima da se napoje...dozvolim pogrešnim ljudima da se osveže...dozvolim zlim ljudima da se rashlade..dozvolim sujetama i taštinama da se ogledaju u bistrini svega onog dobrog što ističe iz mene tim danima...i ćutim i uživam u osećaju, da sam tako retko sve ono što ne … Прочитајте више Tuga u meni…

Odlutala misao…

Издвојено

.....Znaš, ponekad imam neodoljivu potrebu da otpatim nešto što možda ne zavređuje patnju...ništa dramatično...jednostavno sednem i blejim u monitor prazne glave ili muljam pesme po youtubu..ili šta ja znam..pišem bez smisla i cilja, čitam druge i smejem se..a onda izazivam sudbinu i dođem da čitam reči samo meni napisane..svaka posebno složena ...samo za mene...svaki red … Прочитајте више Odlutala misao…

Zudnja…

Издвојено

Utišala sam čežnju u sebi.. Zapljusnuli su me izgubljeni trenuci.. Sećanje na tihi šapat zadnjeg trena Još i sad bridi, s jecajem i muci. Nazvati ne mogu, hrabrosti nemam.. Svi su brojevi nepostojeći i sva mesta. Ulice zamagljene.. Koliko će još suza poteći Kroz tragove ljubavi sada izgubljene.. Lutam kroz misli, očiju snenih, Očekujem poznati … Прочитајте више Zudnja…

Nekom…daleko…

Издвојено

Dođe trenutak kada se nađeš na ivici... Tada poželiš da raširiš krila. i prepustiš se vetru... Ako je vetar povoljan - poletiš, a ako nije - padaš. U oba slučaja imaš dovoljno vremena da sagledaš život: sve promašaje, zablude, uspehe, nadanja, htenja. I shvatiš, da je sasvim svejedno da li letiš ili padaš ...  jer … Прочитајте више Nekom…daleko…

“Neke grehe ni Bog ne oprašta”

Iako je taj trenutak za svakog roditelja prožet dubokim i često konfuznim emocijama, do njega mora doći. Deca moraju započeti svoj život, a roditelji moraju moći nastaviti sa svojim… Ali kako se u većini slučajeva nastavlja roditeljski život? Da li je sve tako bajno kada deca odu i kako nam većina naših potomaka uzvrate kada … Прочитајте више “Neke grehe ni Bog ne oprašta”

Bez naslova…

Dva sata nakon ponoci...nikako taj san na oči...hmm...a ustajanje, samo sto nije...opet predamnom jedan naporan i dug dan...ali neka, jaka sam...pogotovo nakon ispijanja one okrepljujuce, jutarnje kafe, ujutru...uz veseli cvrkut ptičica i miris sveže okupane trave i cveća... jutarnjim rosom...zamislim se i slatko nasmesim jer me uskoro cekaju veseli, mališani, ti iskreni mali ljudi sa … Прочитајте више Bez naslova…

Dobri, stari Mika Antić je jednom napisao.."O meni se najbolje brinu oni koji me ostavljaju na miru"...Mozda je to i istina, pomiriti se sa činjenicom da, nikada više se nećemo smejati našim glupostima...u tajnosti i skrivanjima krasti slatke razgovore, zamišljati dodir nedodirljivosti...biti srećni u tom trenu..Da, opraštamo se i strašno dugum nogama odlazimo...ehh taj Mika..obozavam … Прочитајте више

Zaborav…

Kako započeti ovu priču o nečemu što možda ne vredi ni pominjati... misli zbrkane... reči ne dolaze same.. Teško je saznati da u ovom surovom svetu, vrednosti šta su... te ukradene niti sna o savršenstvu u dvoje trajanja, a onda izmigoljena negde između prstiju tvog i mog vremena... Nestajem kao Sunce U presušeno Panonsko more... … Прочитајте више Zaborav…