D…

Bili smo željni malo topline,
bežali od stvarnosti..

iako smo znali
da iza zidina našeg postojanja
postoji neki drugi svet …



Prećutali smo puno toga…
nalazili lepotu u nekim malim ,
samo nama bitnim stvarima…


Uz tebe sam naučila da i
čekanja mogu biti lepa…



Naučila da ne pitam
a da puno toga znam…



Naučila sam da je lepota u nekim sitnicama
 a isto tako da te male stvari
umeju


da prokleto jako nedostaju…



Sada se učim drugim stvarima….
Da ne verujem u bajke…


Da se smejem i sa suzama…


Da tražim opravdanja za
košmarne snove
u kojima te pronalazim….





Da više ne čekam i ne smem
da se nadam …



Da tišina telefona ume da zaboli..


A mnoga pitanja nemaju odgovore
i da ih je bolje prećutati….





Znam da samo jedna poruka može da sruši san…




Znam da bajke u svetu odraslih bivaju surovo prekinute…

Znam da svaki trenutak sreće mora se platiti…






Ako je budućnost u kojoj te nema,
cena za sve one ukradene trenutke
koje smo imali….

veruj mi …


previsoka je…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s