Ponekad…

"Ponekad te sretnem u snovima mojim,
Tamo gde se sećanja mešaju sa javom,
Plašim se, uvek, kad se jutrom probudim,
Setiš li se mene ti, u ovom svetu ludom…

Ponekad te sretnem u mislima umornim,
Dok u zvezdama tvoje ime tražim,
Setiš li se mene u danima napornim, dugim,
Bol u srcu tvom da malo ublažim…


Ponekad se sve češće pretvara u često,
Zapitam se, imam li prava ja na to,
Da, ne govori, znam gde je moje mesto,
Ne mogu ja to, postala si mog života presto…

Sad se to često pretvara u stalno,

Misliš li da ludim, ili je to fakat,
Shvati, ja te volim tako nenormalno,


Kako bih voleo da čujem tvojih koraka bat…


Ne plaši se, malena, i ovo zlo će proći,
Nestaće oko nas ove tmine gnusne,
Kad se najmanje nadaš, k’ tebi ću doći,
Da spustim tiho poljubac na usnule usne…



Ponekad…"


D.T.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s