Prah u noci…

Poklanjam ti svoje misli

U ovoj tihoj noći

Koja je tamnija nego inače

U ovoj tihoj noći jer su sada

I reči suvišne

Neka ovo ćutanje

Učini svoje

Neka govori svoja

Najlepša dela

Koja nikada

Ne budu učinjena..

Možda zbog ponosa

Koji svaku stvar

Deli na dva dela

Postavljajući ih na svoja mesta

Iako su nekada bila

Poput kamena čvrsta

Sada je svaka polovina

Krhka, slomljena

Zdrobljena u prašinu

S kojom će možda vetar da se poigra

Podižući je u nebesa

Visoko, daleko

Pa se u tom beskrajnom prostranstvu

Onako slučajno sretnu

Pogledaju..

Dotaknu..

Kao da nikada nista nije ni bilo …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s