Suza…

U grču življenja, 
gubimo smisao radovanja, 
a vreme ne prašta, 
neumitno teče, 
odnosi trenutke...


Pusti me 
da te oćutim, 


poslednje reči 
bile su izgovorene
nadomak 
svake TIŠINE.

Onda je iz oka 
potekla kap života, 


pretakala se u potok, 
gajeći reku, 


utopila se u dnu mora.


Sad priča školjkama, sasama 
i ostalom morskom svetu

da je život

tren koji pobegne

iz svakog oka.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s