Da sam…

Da sam ptica,
letela bih slobodno…visoko
Preko livada i polja…

I kao mala sam htela
Da dotaknem kraj neba…

Da sam Sunce,
Glejala bih dusu svima,
Da zlo u njima
Otopi moja vrelina…

Da sam kisa,
Padala bih nezno
Da ne povredim
Ni leptiru krila…

Da sam Mesec,
Pokrivala bih svojom
Svetloscu usnule duse
Da se tame ne boje…
Stvarajuci senku
Neznosti…tihu…
umirujucu…
Dok bi se u noci
Veselo igrali svici
Stvarajuci svoju
Igru svetlosti
Zivota…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s