Jesen…

“Jesen je drugo proleće, gde je svaki list u stvari cvet.” – Albert Kami

Jesen…to čarobno doba…

Mnogi mrze jesen. Kad dođe oktobar, svi nešto kukaju…ona postaje najveći problem „Ta dosadna kiša!“… „Hladno je!“… padaju u depresivna stanja…vesti-prognoza..ježimo se na samu pomisao, kako ćemo po toj „prokletoj“ kiši ići na posao…pobogu! pa nismo od šećera stvoreni, pa da se rastopimo od vlage..!!

Nivo frustracije raste..gužva u gradskom prevozu, automobila, mali milion, kao da odjednom svaki član porodice, poseduje sopstveni…

Većina o od najnormalnije vremenske prognoze, prave haos….kao da nam nije dovoljno haosa i ovako, bez kiše… Umesto toga, pogledajmo na trenutak oko sebe i gledajmo sve očima slikara, pesnika…fotografa…kao što je njima ta raskošna paleta nijansi, koju samo priroda ume da svori, baš ta jesen i baš ta kiša postaje inspiracija za stvaranje umetničkih dela… koliko nam lepote samo donosi…

Uživajmo u tom čarobnom mirisu jeseni, probudimo u sebi taj osećaj topline, spajajući se s prirodom…te boje…zelena… koja se menja u nijanse žute…oker…narandžaste…braon i to u svim nijansama, za koje naš jezik i nema naziv za sve njih. Ta „prokleta“ jesen je , predivno umetničko delo majke prirode i najbolji antidepresiv, lek za umor, za onaj poznati osećaj, kada vam je dosta svega i svih…

Setimo se detinjstva i naših prvih koraka, kada smo tražili barice posle kiše i gacali po njima, onako srećni, smejali se i uživali, potpuno mokri trčali u kuću, pa pod topli tuš, zatim onako umotani u ćebe, pili čaj ili kakao u toplom mleku.. I? Retkos mo bili bolesni…a danas? Nema potrebe ni da napišem… ulice puste…zadimljeni kafići prepuni, gradski prevoz prepun…kako biti nedepresivan? A priroda čeka i velikodušno nudi svoju lepotu, ljubav…pustimo da nam se kišne kapi slivaju niz lice, milujući nas svojom svežinom i….živimo život lepotom, Bogom dato…

Opažam da je jesen više godišnje doba duše, nego prirode.“ Fridrih Niče

5 мишљења на „Jesen…

  1. Uvek si govorio, da rodjeni u jesen,u to divno i blazeno doba ,pocinju da pate i govore o njoj.Tada sve omlitavi i obori glavu ,i postane tuzno, prezrelo i otezalo,a ona ima zelju da opstane i traje…
    Uvek si govorio da taj cudesan spektar narandzastih i suncanih boja, koji zarobljava i kaznjava,a oboji u nestvarno sve zivo i nezivo, uputi coveka da mu se makar na tren zadivi.U tom buncanju i mahnitom divljenju ,kada sve bezi iz ruku, i pretvara se u prah , svi bi da povrate nestalo .A oni rodjeni posle 20. IX, odnose sa sobom ono najbolje, sto su imali da ponude u datom trenutku..!
    A bolesti?,Sta je sa njima?Da li su i njih napustali i odlazili?Ostaviti bolesti u samovanju!Nije posteno.!Pojedini,ipak, verovatno jesu.
    Ti si uvek bio poseban i cudan.Zalivao si koren zivota melanholijom kada god si to mogao…ali svoj si skoro uvek hranio laznim senzibilitetom suicidalnog pesnika i negovao na poseban nacin .Saputanja,tajni sastanci,posebni susreti….napetost i
    zelja za nepoznatim i magicnim,razici se sa sobom ,ostaviti delice sopstva tu i tamo,niposto..Ostaviti bolest da luta,kroz nepoznata bespuca,negde tamo dole duboko.
    Vratiti se,to je pravi put.Najpre se odvojiti od svoje Persone.maske .(To je ono,kakav si se ti predstavljao devojkama govoreci im stihove i misli velikih filozofa)Naravno,to nisi ti!
    Toliko ti je dobro islo,da si i sam poceo verovati da je to tvoja
    sustina.Nazalost,ja sam znala da je sve laz i samo maska za druge .Ti si u vreme, svoje velike slave izgubio kontakt sa sopstvenom dusom…Ostali su ti lazni snovi i fantazije,jer prave si sutnuo negde us put, setajuci Senjakom..
    Cini se da si u tom momentu, ostao orijentisan na spoljasnje vrednosti odgovarajuci tudjim idealima ili drustvenim standardima..
    Ako si se ipak susreo sa svojom personom i upoznao,kreni jos malo dublje, jer ti predstoji jedan vazan susret -susret sa onim neprijatnim ,sa senkom..-tamni, za tebe nepoznati i nerazumljivi deo duse.Poznanstvo sa njom plasi,jer ona deluje krisom,stvarajuci neocekivane neprijatnosti..isto kao i ona, sa kojom si guzvao krevet s’vremena na vreme.
    U dusi svakog muskarca ,zivi Anima -vecni zenski princip- kod tebe izrazito snazan,sigurna sam..
    Nadam se da je tvoja jesen danas postala nesto mirnija,i anima se onako umilno pritajila,ili ti se dogodilo ono sto je neminovno,slaba anima,a kod nje,snazan animus-vecni muski princip u zenskom nesvesnom..
    Jesen je zaista najlepse godisnje doba,pravo vreme za procese individuacije,dakle psihickog sazrevanja -procesa pronalazenja sebe i spoznaje svesti o celovitosti..

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s