Trag…

Podigni glavu ka nebu…

Vidiš li kako je ono

Prosulo sve naše uzdahe

I diše

Hrani se našim osmesima

Smireno tišinom

Naših reči

I dodira

Nedotaknutih..

Smešim se

Manipulaciji prolaznosti

Prkosim porazima

Jer ne odustajem

Iako znam

Da je deo pobede

Nas nad nama

Nedostižan…

Sahranjujem tugu

I gradim mostove sreće

I sad samo čekam

Da me vreme

Odbaci Suncu

I lakonoga zaplešem

U ime svih tih poraza…

Podižem ruke ka nebu

Visoko i

Čekam

Dok osmehom grlim svaki dan

Života vredan…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s