Suncokret moje ravnice…



>
Podižem glavu ka Suncu,
dragom prijatelju
moje ravnice.
Osmehujem se
nežnom dodiru  toplih zraka,
dajući mi volju
za novo sutra…

Teško je biti suncokret
vezan za zemlju žilama života,
teško je
ne videti pticu 
u slobodnom letu 
plavetnilom neba…

Teško je biti drugačiji
u nizu istovetnosti…
nezamislivo je
slušati vesele pesme,
dok oko tebe je tuga…

Besmisleno je tražiti staze,
na već utabanom putu.

Ne priliči jednom suncokretu
da okreće glavu
tamo gde neće imati svetla.
Ipak,
ja sam taj suncokret,
koji glavu okreće i
prema Mesecu
i u njegovim noćima
otkriva mu tajne
o nekom
koji je negde
daleko…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s