Ravnodusnost…

Издвојено

Te noći, u zvonari jedne katedrale, pored gotskih zvona, sedeo je Mefisto bled i nem.Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu.Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda.Noć je bila studena i tužna.Mefisto seđaše isto onako grozan i bled … Прочитајте више Ravnodusnost…

„Kupi sebi te proklete ljiljane“

Издвојено

Nedavno sam naišla na jednu knjigu. Iskreno, privukao me naslov i slika. Zatim sam je otvorila i znatiželjno je, letimično prelistala...zaustavila sam se na jednoj stranici, koja me privukla svojim komično ispisanim redovima...nasmejala sam se i bez dvoumljenja je kupila. Jedva sam čekala da stignem kući, skuvam kafu i udobno smestim u svoju fotelju, u … Прочитајте више „Kupi sebi te proklete ljiljane“

Slika na zidu…

Videla sam jednu slikuA na njoj naslikana ljubav...Ne sećam se tačnoDa li su zagrljeni na klupi...Ili labudovi na mirnoj vodi...Ili ptice u zanosnom letu...Ili Sunčevi zraci na zlatnom klasju žita....ne sećam se tačno...Ali u meni divljenje i setaDva osećanja pomešana...Zamišljena gledam..I tako zagledanu,upita me slika:"Ko si? Gde si? Kuda ideš?Tiho rekoh...niko...nigde...ne znam...Priznah sve njoj...Ali sebi … Прочитајте више Slika na zidu…

Seti se…

Издвојено

Ne... Nije vreme za ljutnju... Mi za sabiranje uspomena... Dogoreva sveća... Nije vreme za kletvu... Ni za otežale trepavice... Nije vreme za isprike, ni na iznenadna priviđanja... Zapeli otkucaji... Nestaće jednom i najdraže slike i uzbuđeno... ono bolno... zadnje... doviđenja... Seti se ponekad svih upitnih reči... Ta zbunjujuća pitanja... Izazivajući osećaj... onaj... Davno poznat... Nasmeši … Прочитајте више Seti se…

Vreme…

Издвојено

Šta je vreme.. Šta nam ono čini .. Nemilosrdno leti Prolazi  Bez da nas upozori.. A nama je potrebno  Sa shvatimo razliku  Izmedju okovanih duša I isprepletalih ruku  A ljubav nije večno nadanje Da možda osoba kraj tebe Nije sigurnost za večni život.. Treba nam vreme da uvidimo  Da pokloni ne znače obećanja A poljupci … Прочитајте више Vreme…

Suncokret moje ravnice…

Издвојено

> Podižem glavu ka Suncu, dragom prijatelju moje ravnice. Osmehujem se nežnom dodiru  toplih zraka, dajući mi volju za novo sutra… Teško je biti suncokret vezan za zemlju žilama života, teško je ne videti pticu  u slobodnom letu  plavetnilom neba… Teško je biti drugačiji u nizu istovetnosti… nezamislivo je slušati vesele pesme, dok oko tebe … Прочитајте више Suncokret moje ravnice…

Poslednja predstava…

Издвојено

Ti nikad više nećeš imati vremena da saslušaš moje tišine i sve one  izgubljene specijalne prilike potrošićemo  na različitim  vremenskim zonama. A život,  tek poraženi ratnik,  nema vremena za reprizu. Igrajmo glavne uloge,  statiranja je dosta! Odigraj posljednji čin svoje predstave.. Nakloni se.. Kada izađeš pogledaj u nebo i seti se.. Pod njim  svi smo … Прочитајте више Poslednja predstava…

Издвојено

Carobni prah…

Poklanjam ti svoje misli U ovoj tihoj noći Koja je tamnija nego inače U ovoj tihoj noći jer su sada I reči suvišne Neka ovo ćutanje Učini svoje Neka govori svoja Najlepša dela Koja nikada Ne budu učinjena.. Možda zbog ponosa Koji svaku stvar Deli na dva dela Postavljajući ih na svoja mesta Iako su … Прочитајте више Carobni prah…

Oda ljubavi…

Издвојено

Napisaću, jednom sasvim slučajno neobičnu pesmu o sebi. Neću vas iznenaditi,  jer iznenađenja sam potrošila ubeđujući sebe  da postojim. Da, čudite se,  mom zaleđenom osmehu, i verujte mi na reč, svi smo mi na ovaj svet došli sasvim slučajno,  kako bi napisali  prikrivenim suzama još jednu,  veseljem upakovanu.. crvenom mašnom vezanu ljubavlju.. stvorenu Odu životu.